Feeds:
Posts
Comments

kako ubijamo naše ljubavi

bakasenovic | 18 Јун, 2009 23:33

“…međutim kada se odnos formira neophodno ga je negovati poput retke,dragocene i voljene biljke.Zašto baš poput biljke a ne poput kućnog ljubimca?Biljka je nemoćna da pobegne od lošeg gospodara i njena sudbina potpuno zavisi od stava i ponašanja vlasnika.Pas ili mačka su u nešto boljoj poziciji pored otvorenog prozora…e,sada dolazimo do zone zloupotreba…najveći problem je nepostojanje svesti da se međuljudske relacije neguju i to ispravno neguju ako želite da vam traju,i to na kvalitetan način.Ljudi često smatraju da ako je nešto kvalitetno[ljubav,brak,prijateljstvo…]zagarantovano mu je trajanje i to baš kako oni hoće a da ne moraju da se adekvatno potrude oko održavanja veze…Tu vrlo raširenu zabludu realnos[pre ili kasnije]saseče i pokaže koliko smo pogrešno mislili ili sagledavali stvari.Jako je bitno u trenucima problema ne okriviti samo jednu stranu i to tako raditi iznova i iznova…Taj trenutak je obično idealno vreme za preispitivanje  sopstvenih grešaka oko nekog bitnog odnosa…Pravo vreme da se promeni pristup ako vam je stalo do obnavljanja odnosa i njegovog produbljivanja.Naravno,sve uz uslov da druga strana želi isto ili slično,ili ako u raznim manipulacijama niste otišli neoprostivo daleko,ozbiljno ugrožavajući drugu stranu.

Drugi problem je nedostatak svesti o tome da je druga osoba individua koja nije isto što i vi,ne mora misliti isto što i vi i ne mora da želi iste stvari u trenutku kada ih i vi želite.Naprosto,okupirana sobom,ličnim obavezama i razvojnim fazama nije u mogućnosti da vam pruži ono što vam je potrebno ili ono na šta ste navikli kao redovno sledovanje…Kad vi nekog prinuđujete da pruži više nego što želi,više nego što objektivno može,onda ulazite u zonui to vrlo ozbiljnog karmičkog ogrešenja”

eto malo za razmišljanje

Re: kako ubijamo naše ljubavi

vilabezkrila | 19/06/2009, 02:23

ako druga strana ne trazi nista za uzvrat, ako cuti, a gori od zelje da pronikne u dusu svog voljenog bica, da ga dodirne,da ga zagrli, da podeli radost i muku sa njim,ako zeli jedan ,samo jedan zagrljaj ,do te mere da zbog te zelje pada u agoniju koja joj dusu kida, i stvara u njoj nepoznata joj osecanja poput ljubomore na primer,ali i pored svega cuti ili tek pusti po neki krik iz duse kad vise ne moze da izdrzi razdvojenost i otudjenost njegovu; jer On u svojim mukama i duhovnom razvitku potpuno zaboravi na njeno postojanje.. cak i da je priupita kako je..da li i to sa sobom vuce karmicko sagresenje ili je po onoj balkanskoj ” musko moze sve zensko nek trpi i cuti”. Da ..ljubav je poput nezne i krhke biljke koju moze da polomi i najslabiji nemirac ,neznosti nisu samo puko “sledovanje” vec potreba da se cvet zalije svezom vodom iz bokala koji druga strana drzi u rukama, ako odnos postoji obe strane treba da neguju isti bez obzira na svoj duhovni razvitak ili ovozemaljske probleme koje ih muce.Ljubav je ples koji igraju dvoje,jedan sam na podijumu za ples je veoma tuzna slika,prijateljstvo samo po sebi ,ako je ono pravo, podrazumeva da prijatelji brinu jedno o drugome da pate zajedno da se raduju zajedno…Nekada davno imala sam ljubav,gajila sam najlepsi od svih cvetova,ali je usled ovozemaljskih problema i duhovnog pada druga strana prestala da brine o cvetu, prestala je da brine za njegove potrebe,pa je cak u trenutku svog posrnuca pocupala svaki listic i laticu istog cveta..i cvet nesta..osta samo pustos u dusi..a onda se pojavi u mom zivotu Andjeo u telu coveka i svojom dobrotom i neznoscu poseja citavu bastu cveca ljubavi u mom srcu..iznikose cvetovi lepsi od predjasnjih,ali Andjeo ne hte da podeli tuge i muke svoje sa mnom, povuce se u osamu i ostavi me samu sa svim tim divnim cvetovima..njegovo odsustvo deluju poput ranog mraza na cvetove,ubijaju nezno i tiho,necujno..a ne treba puno,par minuta dnevno..dusi ovoj ispostenoj malo treba da srecna bude..ali to malo ponekad moze da bude ogromna stavka..ima pesma jedna koja kaze:”za srecu nam malo treba i uvek nam malo fali,to malo , to sto fali jedno drugom nismo dali”…i naravno ne treba kriviti samo jednu stranu..prebacivati krivicu sa sebe na njega/nju..ali pitam se ,ako oboje znaju da u rukama imaju neprocenjiv dar ljubavi zasticen Adjeoskim krilima i ne bore se nego se u svom strahu od ponovnog razocarenja odreknu tog istog dara koji im je sa Neba poslat da im duse oplemeni,zar nisu oboje gresni i pred Bogom i pred ljudima i pred samim sobom,zar im se nece suditi sto su iz straha od letenja skupili krila i pali u ambis samoce i ocaja,sto su ispustili iz ruku Sveti gral, a trazili su ga celog zivota,zar i to ne vodi karmickom sagresenju? Ovaj koment se oduzio pa cu stoga da ga zavrsim stihovima pesme Karoline Goceve..”srescemo se opet negde ti i ja, kad zvezde nam se sklope kao nekada. Pogledom priznacu ti sve ,da nisam ziva bez tebe i sta mogu to je jace od mene”…Laka vam noc dobri ljudi…
P.S. Andjele moj ljubi te tvoja Posebna i voli do najdalje zvezde i nazad…i jos dalje..do kraja sveta,zivota ovog i pet naredna..rasirimo krila i poletimo jedno drugom..ostvarimo san..ne mora danas,ne mora ni sutra…jednom,nekada…ja te cekam..

Advertisements

Kada Tvoja Ljubav Prođe….

Ево….

Ево…..

ДРВО И МЛАДИЋ – ОБНОВА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ.

o sreci…

Na podnožju brijega stoji tvoja kuća, uznosita i vedra izgleda, kao neprolazna, a mi znamo da ništa ne traje i da sve što stoji mora prije ili poslije pasti. Ali ti, koji tu kuću zoveš svojom, ne znaš to i ne pada ti na um takva pomisao. Tako ti stojiš uspravno u stalnoj mogućnosti svoga pada i traješ u jednom od oblika svoga nepostojanja. TO SE ZOVE SREĆA. Ivo Andrić

o ljubavi..

Mi vjerujemo da smo povrijeđeni ako nam nije uzvraćena ljubav. Ali to nije ono što nas boli. Bol počinje kada ne dajemo ljubav.

Mi smo rođeni da volimo. Može čak da se kaže da smo mašine za ljubav. Mi istinski postojimo tek kada dajemo ljubav.

Svijet nas tjera da vjerujemo da mi zavisimo od tuđe ljubavi. No to je pogrešno uvjerenje i uzrok većine naših problema.

Istina je da mi zavisimo od toga da li dajemo ljubav. Ne radi se o tome šta dobijamo zauzvrat, nego o tome šta dajemo unaprijed.

Alan Koen

o duhovnosti

Duhovnost ne može biti religija jer ne predstavlja put vjere već put put unutrašnjeg iskustva koji treba da nas dovede do vrhovnog ili neiskustvenog iskustva tj. prosvetljenja. Duhovnost je istraživanje duha ili vančulne stvarnosti, nikako vjerovanje u vančulnu stvarnost. Buda je svoj put do prosvetljenja nazvao darmom. Ali pošto njegov put nije jedini, svi putevi istraživanja duha se mogu nazvati jednim zajedničkim imenom – duhovnost.

Da bismo bili duhovni nije potrebno da slijedimo bilo čiji put. Naprotiv, prava duhovnost zahtijeva od nas da budemo individualci. I zato, tek kada slijedimo svoj sopstveni put unutrašnjeg istraživanja, nalazimo se na duhovnom putu.

“Čovjek je sam na putu, od početka do kraja, i sa učiteljem i bez njega” – Učitelj Sah

PODIJELI S PRIJATELJIMA!
@Srce_Koje_Grmi@ Poezija

Poezija,Oslikana Poezija "Ima jedan divan nevidljiv svet,a to je onaj sto ga zaljubljeni u srcu nose."

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

NeZnamŠtaMiBi

Svaštarenja jedne Plave Baklave i njenog Baklavceta :-)

АГИТПРОП

Блог о КРЕАТИВНОМ ПИСАЊУ и још понешто...

cy3a

свашта нешто

духовна оаза

душекорисни текстови и духовне поуке светих отаца, као и кратке поучне приче скупљене са разних страница на Интернету

Šta da slušam danas

muzika traži uši

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

priče i utisci

impresije o životu

Slučajnosti? Ne, ne verujem u njih.

,,Mi smo oboje nalik na jedan osmeh davni, i tako čudno slični ponekoj suzi jasnoj. Možda je sreća samo što smo k'o nebo ravni sišli sa istog voza na jednoj stanici kasnoj, i pronašli u sebi da zajedno umemo da dočekamo drumom i cvetanja i vetar, pa da idemo bosi... da idemo... idemo... bez straha da l' postoji sledeći kilometar."

Prostor korisnika gita

Само још једно WordPress.com веб место

Недоумице

У вези са правописним правилима српског језика

NADARENA DECA

Blog o učenju, razvoju talenta, nadarenosti, nadarenoj deci....i još ponešto...

beskrajnozapisivanje

priče o slikama, fotografijama.....

Otkačena Planeta

svet koji nas okružuje

osvemu

anajvišeniočemu